pocetna
istorijat
skupovi
izdanja
dokumenta
kontakt
srpsko filozofsko drustvo
 
>> СТАТУТ

С Т А Т У Т

 

СРПСКОГ ФИЛОЗОФСКОГ ДРУШТВА

БЕОГРАД
Студентски трг, бр. 1

На основу чл. 21 и 36. Закона о друштвеним организацијама и удружењима грађана (Службени гласник СР Србије, бр. 24/82) Скупштина Српског филозофског друштва на седници од 28. јуна 1997. усвојила је

С Т А Т У Т

СРПСКОГ ФИЛОЗОФСКОГ ДРУШТВА

И

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

члан 1.

СРПСКО ФИЛОЗОФСКО ДРУШТВО (у даљем тексту ДРУШТВО) је друшт­вена организација, добро­вољно стручно и научно удружење филозофских радника Република Србије. Седиште друштва је у Београду.

члан 2.

Друштво је правно лице, а пред трећим лицима заступа га и представља пресед­ник, а у случају спречености потпредседник.

члан 3.

Мандат сваког органа Друштва престаје пре истека рока ако у њему престане да ради већина чланова.

члан 4.

Друштво може да буде члан домаћих и иностраних научно-стручних органи­зација. О ступању у чланство друге организације, као и облицима сарадње са њима, одлучује Скупштина Друштва

члан 5.

Пачат друштва је округао и носи натпис: “Српско филозофско друштво – Београд”. Натпис је исписан ћирилицом.

ИИ

члан 7.

Сврха Друштва је унапређење филозофије, подстицање и координација рада на свим подручјима филозофског рада.
Основни задаци друштва су:
- да подстиче и унапређује рад у области филозофије;
- да у сарадњи са просветним установама унапређује наставу филозофије на факултетима, у средњим школама и у другим васпитно-образовним установама;
- да подстиче и организује различите облике сарадње између филозофских и других научно-културних радника у вези с проблемима општег филозофског значаја;
- да се стара о остваривању права и слободе изражавања филозофских уве­рења својих чланова;
- да се помаже упознавање и истраживање наше филозофске прошлости;
- да у свом стручном часопису и другим публикацијама објављује резултате фило­зофских истраживања, као и да подстиче или самостално обавља превођење, издавање и популарисање филозофских дела (сходно чл. 10. Закона о издавачкој делатности);
- да помаже образовање стручних филозофских кадрова;
- да суделује у припремању законских прописа с подручја науке и других подручја делатности Друштва;
- да на стручном плану сарађује са међународним филозофским органи­за­цијама и националним филозофским удружењима појединих земаља;
- да организује и помаже организовање научних и стручних филозофских ску­пова;
- да сарађује са одељењима за филозофију наших универзитета и институтима за филозофију у земљи.
Напред наведени циљеви и задаци Друштва оствариваће се на основу Устава, Закона о удружењима грађана и других прописа.

члан 7.

Друштво остварује задатке самосталном активношћу својих чланова и органа – организовањем семинара, саветовања, симпозијума и конгреса, учешћем на струч­ним скуповима које организују друга удружења и у сарадњи са другим удруже­њима, прив­редним и друштвено-политичким организацијама

члан 8.

У циљу унапређивања наставног и научног рада у области филозофије могу се остваривати секције.
У циљу оснивања секције неопходно је да се Извршном одбору упути:
1. предлог за оснивање секције од стране најмање осам чланова Друштва;
2. предлог правилника рада секције;
3. предлог програма рада секције;
4. предлог руководиоца секције.

Извршни одбор доноси привремену одлуку о оснивању секције, а редовна Скупштина Друштва доноси о томе коначну одлуку.
Програм рада секције Српског филозофског друштва заснива се на програм­ској оријентацији Друштва и на Статута Друштва. Секцију може расформирати Скупштина Друштва, ако се за то изјасни 2/3 присутних.
Руководиоци секција су дужни да о активностима секције унапред обавеш­твају Извршни одбор Друштва и да на редовној Скупштини поднесе извештај о раду секције.
Извршни одбор координира рад секција и пружа им сву потребну помоћ за рад. Извршни одбор унапред обавештава руководиоце секција о својим састанцима и раз­матра предлоге које му секције упуте.

ИИИ

ЈАВНОСТ РАДА ДРУШТВА

члан 9.

Делатност друштва је јавна.
Јавност рада органа Друштва обезеђује се подношењем извештаја о редовним скупштинама:
- о раду Извршног одбора извештај подноси председник Друштва;
- о издавачкој делатности извештај подносе главни уредник часописа и главни уредници зборника и других публикација које издаје Друштво;
- о материјално-финансијском пословању извештај подноси председник Над­зор­ног одбора.

Јавност рада Друштва огледа се у организовању и одржавању јавних научних саветовања, научних и стручних скупова, објављивању филозофских радова у публи­кацијама Друштва, као и изношењу програма рада Друштва и финансијског плана на јавну дискусију на редовним скупштинама Друштва.

ИВ

ЧЛАНСТВО ДРУШТВА

члан 10.

Члан Друштва може да постане сваки држављанин СРЈ који се бави филозо­фијом и остварује трајан допринос за основне циљеве и задатке друштва.
Чланови Друштва су дужни да раде на остваривању задатака и циљева Друштва.
О пријему у чланство Друштва одлучује Извршни одбор Друштва, а о жал­ба­ма на одлуку Извршног одбора одлучује Скупштина Друштва.

члан 11.

Друштво може имати и почасне чланове. За почасне чланове бирају се истакнути културни и јавни радници са посебним заслугама за остваривање циљева Друштва, као и филозофски радници из других република и из иностранства.
Почасни чланови се бирају и проглашавају на Скупштини Друштва на пред­лог Извршног одбора или групе од пет чланова.
Почасни чланови су особођени плаћања чланарине.

члан 12.

Права чланова друштва су:
- да бирају органе Друштва и да буду у њих бирани;
- да учествују у свим активностима које организује Друштво или његови органи;
- да одлучују о раду Друштва и његових органа;
- да траже од Друштва заштиту својих права, слободе изражавања својих уве­ре­ња, слободе јавног деловања и објављивања, као и заштиту својих професионалних инте­реса;
- да се у свом раду користе свим могућностима које им пружа чланство у Друштву сходно свом Статуту.

члан 13.

Дужности чланова Друштва су:
- да се придржавају Статута и других нормативних аката Друштва;
- да извршавају одлуке органа Друштва;
- да сарађују на остваривању циљева и задатака Друштва;
- да уредно плаћају чланарину.

члан 14.

Чланство у Друштву престаје на сопствени захтев и искључењем на предлог Суда части. Члан може да буде искључен због огрешења о професионалне норме на основу одлуке Суда части. Искључени члан има право жалбе на одлуку о искључењу.
Чланство у Друштву се суспендује неплаћањем чланарине током две године.

В

ОРГАНИ ДРУШТВА

члан 15.

Највиши орган друштва је Скупштина.
Органи Скупштине су:
- Извршни одбор;
- Надзорни одбор;
- Суд части.

члан 16.

Скупштина је највиши орган Друштва.
Скупштину сачињавају сви чланови друштва.
За доношење пуноважних одлука потребно је присуство најмање половине свих цланова. Ако није присутна ½ чланова, Скупштина се одлаже за пола сата. Ако ни за то време не дође потребан број чланова, Скупштина одлучује простом већином присутних чланова, којих мора бити најмање ¼ укупног броја чланова.
Скупштини преседава радно председништво, које се бира на почетку Скуп­штине.
Гласање је, уколико сама Скупштина другачије не одлучи, тајно.

члан 17.

Скупштина може да буде редовна и ванредна.
Редовна Скупштина састаје се једанпут у две године, а ванредна по потреби.
У оба случаја Скупштину сазива Извршни одбор.
Ванредну Скупштину може сазвати најмање 1/4 чланова Друштва.

члан 18.

Уколико Извршни одбор не сазове редовну Скупштину у року од три месеца по истеку мандата, Надзорни одбор и Суд части морају одржати пленарну седницу и про­ценити оправданост закашњења. По потреби, на пленарној седници два поменута тела, доноси се одлука о сазивању редовне скупштине, при чему је за пуноважност те одлуке потребно 2/3 гласова укупног броја тих тела.

члан 19.

У свим случајевима сазивачи Скупштине (редовне или ванредне) дужни су да чланству саопште предлог дневног реда, место и време одржавање Скупштине нај­мање 15 дана раније за редовну и 15 дана за ванредну Скупштину.

члан 20.

Скупштина Друштва одлучује:
- о усвајању, односно промени Статута Друштва;
- о извештајима Извршног одбора, Надзорног одбора и главних уредника публи­кација Друштва;
- о давању разрешнице и избору новог Извршног одбора, Надзорног одбора, Суда части, редакције зборника и других публикација Друштва, главног уредника часописа и главних уредника зборника и других публикација Друштва;
- О избору трочлане Кандидационе комисије, Изборне комисије и комисије за процедуру спровођења избора;
- о смерницама рада Друштва;
- о избору почасних чланова и искључењу из Друштва;
- о предлозима и молбама;
- о другим питањима која се тичу Друштва као целине;
- о престанку рада и постојања Друштва.

члан 21.

Ванредна Скупштина Друштва решава само она питања због којих је сазвана.

члан 22.

Између две скупштине највиши орган Друштва је Извршни одбор. Извршни одбор одлучује о свим питањима Друштва, осим о изменама Статута, извештајима Надзор­ног одбора, избору почасних чланова Друштва и другим питањима која су по одредбама овог Статута у искључивој надлежности других органа Друштва. У слу­чају спора о надлежности појединих органа Друштва између две скупштине одлучује Извршни одбор.

члан 23.

Извршни одбор се састоји од 15 чланова и то: председника, потпредседника, секретара и осталих чланова.
Председник Друштва је члан Извршног одбора по функцији.
Потпредседник Извршног одбора бира се у редовима изабраних чланова Извршног одбора.
Мандат председника Друштва и чланова Извршног одбора траје две године.
Ни један члан Извршног одбора не може бити биран више од два мандатна периода узастопно.
Председника и чланове Извршног одбора бира Скупштина на предлог прет­ход­ног Извршног одбора. Сваки члан Друштва може предложити кандидате Канди­дационој комисији, а она све предлоге ставља пред Скупштину.
Скупштина бира и три заменика, која према потреби ступају на упражњена места у Извршном одбору.

члан 24.

Извршни одбор на својој првој седници бира потпредседника и секретара.

члан 25.

Извршни одбор ради у седницама. Седнице се одржавају према потреби, а нај­мање три пута годишње. Седнице сазива председник, а у случају спречености - пот­пред­седник.
Извршни одбор доноси одлуке ако је присутна проста већина чланова. Одлуке се доносе простом већином присутних.
Извршни одбор подноси Скупштини извештај о свом раду.
Пуноважне одлуке Извршног одбора морају бити потписане од председника, или потпредседника и секретара.
Извршни одбор се брине да обавештава јавност о целокупном раду Друштва и његових органа.

члан 26.

Секретар води целокупну администрацију, чува архиву и печат Друштва.
Благајник обавља финансијске послове Друштва, припрема предлог прихода и расхода и врши исплате на основу писменог налога потписаног од председника или његовог опуномоћеног заменика.

члан 27.

Надзорни одбор

У циљу законитог рада у распоређивању и трошењу средстава којима Друш­тво располаже, Скупштина бира Надзорни одбор.
Одбор се састоји од три члана и два заменика који попуњавају упражњена места у Надзорном одбору. Мандатни период је две године, а ни један члан Одбора не може бити изабран више од два пута узастопно.
Председника Надзорног одбора бирају његови чланови на својој првој седници.
Надзорни одбор доноси одлуке простом већином гласова.
Надзорни одбор врши контролу целокупног материјално-финансијског пос­ло­вања Друштва.
О свом раду Надзорни одбор подноси извештај Скупштини.
Надзорни одбор се састаје према потреби, а најмање једанпут годишње.
Чланови Надзорног одбора не могу бити лица који су рачунополагачи Друш­тва или лица која руководе средствима Друштва.

члан 28.

Суд части

Суд части се бира на Скупштини са мандатним периодом од две године. чланови Суда части могу бити изабрани највише два мандатна периода узастопно.
Суд части се састоји од три члана. Председника Суда части бирају његови чланови на првој седници.
Суд части ради јавно. Заседању Суда части присуствује члан Друштва против кога се води поступак.
У случају повреде Статута Друштва или моралних норми од стране неког члана Друштва, Суд части може донети одлуку о његовој суспензији и предложити Скупштини искључење таквог члана из редова Друштва.
Суд части мора донети своје решење писмено најдаље тридесет дана по обав­љеном поступку. Против решења Суда части члан се мможе жалити редовној скуп­штини, чије је решење коначно.

члан 29.

У Суд части могу се по потреби кооптирати нови чланови. О кооптирању одлуку доноси Извршни одбор на предлог органа Друштва који врши кооптирање.

ВИ

ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ

члан 30.

У оквиру свог стручног рада, Друштво издаје филозофски часопис Тхеориа, Зборник радова и Библиотеку Филозофске студије, монографије, материјале са струч­них и научних скупова и друге филозофске публикације у складу са Законом о јавном инфор­мисању.

члан 31.

Скупштина Друштва именује главног и одговорног уредника и чланове редак­ције часописа Тхеориа на предлог претходне редакције.
За главног и одговорног уредника може бити именован, односно за члана Редак­ције изабран само члан Друштва.

члан 32.

За свој рад главни и одговорни уредник и редакција часописа одговорни су Скупштини Друштва и Извршном одбору.
Уколико главни и одговорни уредник не спроводи основну програмску кон­цеп­цију часописа, Скупштина Друштва, односно Извршни одбор могу га, на предлог Редакције, разрешити дужности.
Ако у току мандатног периода из било којих разлога главни и одговорни уред­ник буде разрешен дужности, Извршни одбор ће за вршиоца дужности по пра­вилу именовати његовог заменика.

члан 33.

У редакцију се бира 7–11 чланова укључујући и главног и одговорног уред­ника, с тим да број изабраних чланова буде непаран.
Заменика главног и одговорног уредника и секретара редакције бира редак­ција на својој првој седници.
Састанке редакције сазива главни и одговорни уредник или већина чланова редакције.
Редакција све одлуке доноси већином гласова чланова који присуствују састанку.
Да би редакција могла одлучивати о било ком питању потребно је да састанку присуствује већина чланова.
Редакција може донети пословник о раду.
У случају оставке неког члана редакције Извршни одбор може изабрати новог. У предлагању избора новог члана редакције учествује редакција. У току једног мандатног периода може се изабрати највише једна половина нових чланова.

члан 34.

На предлог претходног уредништва Скупштина Друштва именује главног и одго­ворног уредника и бира чланове уредништва Зборника радова и Библиотеке Филозофске студије, као и других публикација Друштва.

члан 35.

Мандат главног и одговорног уредника часописа и чланова редакције, као и уредништва Зборника и Библиотеке Филозофске студије траје две године и започиње с почетком календарске године.
Исто лице на те дужности може бити бирано највише два пута узастопно.

члан 36.

Извршни одбор може да издаје интерни билтен којим се сви чланови Друштва редовно обавештавају о текућој активности.

 

ВИИ

ИЗВОРИ ПРИХОДА ДРУШТВА

члан 37.

За остваривање својих циљева и задатака, Друштво остварује материјална средства из којих финансира програмске активности.

Основни извори средстава су:

- чланарина;
- приходи од продаје публикација;
- наменска средства којима Министарство за науку и технологију Републике Србије, Министарство културе Републике Србије и Министарство просвете Репуб­лике Србије и сл., финансирају поједине активности Друштва;
- завештања и поклони;
- добровољни прилози за помоћ незапосленим и социјално угроженим члано­вима Друштва и помоћ за научно-истраживачки рад чланова Друштва;
- остали приходи.
Приходи и финансијска средства Друштва обезбеђују се из наведених извора у складу са позитивним законским прописима.

члан 38.

Сва расположива финансијска средства Друштва планирају се и распоређују финансијским планом који одобрава Скупштина.
За реализацију финансијског плана и располагање финансијским средствима надлежан је Извршни одбор Друштва.
Материјално-финансијско пословање Друштва врши се преко Службе платног промета и жиро рачуна Друштва.

ВИИИ

ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ СТАТУТА

члан 39.

Предлоге за измене и допуне Статута може дати сваки члан и сви органи Друштва.
Предлози за измене и допуне Статута упућују се Извршном одбору. Извршни одбор мора образложити своју одлуку у погледу прихватања или одбијања предлога.

члан 40.

Извршни одбор утврђује предлог промене Статута и доставља га чланству на разматрање уочи Скупштине Друштва.

 

ИX

ТУМАЧЕЊЕ СТАТУТА

члан 41.

За тумачење Статута надлежна је Скупштина Друштва. Између две Скупш­тине тумаачење појединих чланова Статута даје Извршни одбор.

X

ПРЕСТАНАК РАДА ДРУШТВА

члан 42.

Друштво престаје са радом:
- одлуком Скупштине. За пуноважност ове одлуке потребно је да се за њу изјасни 2/3 присутних чланова Друштва;
- одлуком Извршног одбора ако број чланова Друштва опадне на мање од десет.

члан 43.

У случају престанка рада Друштва сва имовина ће се предати Филозофском факултету у Београду, да је чува до поновног оснивања Друштва, коме ће је предати.

члан 44.

У случају престанка рада Друштва, председник Извршног одбора је дужан да о томе, у року од 15 дана, извести надлежни орган Секретаријата унутрашњих послова, ради брисања Друштва из регистра.

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

члан 45.

Овај Статут ступа на снагу кад га усвоји Скупштина Друштва и потврди општински орган Унутрашњих послова.

члан 46.

Усвајањем овог Статута престају да важе: ранији Статут Друштва и сва акта донета на основу ранијег Статута, уколико су у супротности са овим Статутом.

члан 47.

Постојећа акта Друштва усагласиће се са овим Статутом у року од шест месеци од дана усвајања овог Статута.

 

 

 

 

У Београду,
28. октобра 1998.

Председник,
Милан Брдар

 

srpsko filozofsko drustvo
www.srpskofilozofskodrustvo.org.rs