pocetna
istorijat
skupovi
izdanja
dokumenta
kontakt
srpsko filozofsko drustvo
 
>> XXVII редовна скупштина

ЗАПИСНИК СА XXVII РЕДОВНЕ СКУПШТИНЕ СРПСКОГ ФИЛОЗОФСКОГ ДРУШТВА
Одржане 15. јуна 2002. године у Београду

Као што су чланови Друштва били благовремено обавештени, редовна скупштина СФД заказана је за 15. јуни 2002. у просторијама Филозофског факултета у Београду, са почетком у 10 часова. После једночасовног чекања на потпуни кворум, који сачињава половина укупног чланства, председавајући је утврдио да су испуњени услови за пуноважно одлучивање, јер је постојао квартални кворум, који је у складу са Статутом довољан за рад Скупштине, па је она започела са радом у 11. часова.
Олга Вучић је предложила да се у дневни ред укључи и тачка о проблему редефинисања школских програма филозофије, с обзиром на предстојећу реформу срењошколског образовања.
Скупштина је прихватила овај предлог, а потом једногласно утврдила следећи дневни ред Скупштине.
1. Избор председништва Скупштине и установљавање дневног реда.
2. Избор записничара, оверача записника , кандидационе и изборне комисије.
3. Извештаји Извршног одбора, Надзорног одбора, редакције часописа Тхеориа и редакције зборника и библиотеке Филозофске студије.
4. Расправа о активностима Друштва у процесу редефинисања школских програма филозофије.
5. Извештај кандидационе комисије.
6. Расправа о извештајима извршних органа у протеклом периоду и давање разрешнице извршним органима Друштва.
7. Избор нових органа друштва
8. Разно

Заседање је отворио досадашњи председник Извршног одбора проф. др Живан Лазовић и одмах се прешло на рад по тачкама наведеног дневног реда.

Ад 1 и 2: У радно председништво Скупштине, поред досадашњег председника, који је и председавао Скупштином, изабрани су Олга Вучић, Ненад Даковић, проф. др Милан Брдар. Као записничар одредјен је Предраг Милидраг, за овериваче записника Олга Даковић и Миленко Бодин, за чланове кандидационе комисије Весна Бањегалав, Машан Богдановски и Мирослава Андјелковић, за чланове Изборне комисије Весна Лукић, Драго Ђурић и проф др Радомир Ђорђевић.

Ад3. У име досадашњег Извршног одбора извешај је поднео проф др Симо Елаковић. Резимирајући рад Друштва у протекле две године, он је истакао да су организована два симпозијума у Сремским Карловцима, те да се припрема следећи најесен, под називом: Појединац и држава: филозофске претпоставке модерних политичких теорија. Такође, чланови Друштва су учествовали у три циклуса у организацији Дома омладине из Београда, Филозофија и језик, Савремена филозофија и Филозофија и савремени свет. СФД је било саорганизатор два заседања Књижевно-филозофске школе у Крушевцу, организатор два заседања медјународних конференција у серији Интернатионал Лаw анд Етхицс Цонференце Сериес. Организован је и разговор са наставницима филозофије из средњих школа о новом уџбенику из филозофије за средњу школу, као и о текућим питањима наставе филозофије у светлу престојећих реформи средњошколског образовања. Постављен је и интернет сајт Српског филозофског друштва, који се редовно допуњава. Одржана су предавања многих домаћих и страних филозофа у организацији СФД, планиран је циклус предавања у Коларчевој задужбини најесен под називом Филозофија и наука. Текст писменог извештаја налази се у прилогу.
Извештај Надзорног одбора о финансијском пословању Друштва прочитао је његов досадашњи члан Слободан Кањевац. Текст се налази у прилогу бр. 2.
У име Суда части, извештај је поднео Милан Брдар, који је Скупштину обавестио да у претходном периоду Суд части није имао никаквих активности, пошто није било проблематичних случајева.
У име редакције Тхеорие, извештај је поднео Милош Арсенијевић. Он је рекао да је финансијска ситуација наодговорнија због великог кашњења у излажењу Тхеорие. Објављени су бројеви 1-4 за 1998. и 1-2 за 1999. годину. Он је истакао да је спремљено још неколико бројева, али да се чекају средства која Министарство за науку треба да додели Тхеорији. Арсенијевић је обавестио присутне да је Министарство културе било расписало Конкурс за суфинансирање часописа из области науке и културе и да је Тхеориа, заједно са Филозофским студијама укључена на листу часописа од прворазредног културног значаја, те ће на основу тога добити средства за издавање часописа.
Арсенијевић је и прочитао Извештај досадашњег уредника Филозофских студија Николе Грахека. У њему се каже да у протеклом периоду, због финансијских разлога, није објављен ни један број Студија, иако је спреман за штампу један број.

Ад 4: У оквиру тачке о активностима Друштва везаним за предстојећу реформу средњошколског образовања, Олга Вучић је истакла потребу да Друштво заузме активнији став. Скренула је пажњу да постоји општа тенденција да се општеобразовни предмети укину или преобликују. Као стручно друштво, Српско филозофско друштво мора реаговати на ово. Потребно је да се јавно укључимо у рад Комисије Министарства за реформу образовања. Посебан проблем представља настава филозофије у средњим стручним школама. Уколико не дође до утицаја на редефинисање предмета филозофије у средњим стручним школама, може се десити да он буде потпуно избачен, а професори филозофије да остану без посла. Зато је неопходно да наши људи уђу у комисије, да би новопланирани предмет који треба да садржи и филозофију, био што садржајнији. Такође, ту је и могућност да се предмет филозофије преуреди тако да садржи више етичких садржаја.
Она је предложила да се формира званична конмија која би радила на предлогу решења за средњошколске програме. У комисију би ушли Богдан Делић, Снежана Батас и Олга Вучић.
Вера Јанићијевић је предложила и Весну Бањеглав што је Скупштина прихватила.
Биљана Латиновић је истакла да је несрећни стицај околности довео до могућности да филозофија потпуно буде искључена из средњошколских програма. Дошло се, на пример, до става да у електротехничким школама филозофија не треба да се учи. Са друге стране, по неким анкетама, већина ученика би од свих општеобразовних предмета одабрала филозофију. Још један је проблем сам садржај предмета, пошто у средњим стручним школама ученици почињу да уче филозофију без почетних знања, те не могу да разумеју програм и имају одбојни став према филозофију. Њима је отежано да савладају исти програм који имају ученици гимназија, а немају залеђе. Филозофија у средњим стручним школама би требало да по плану министарства буде укључена у један етичкохуманистички предмет, који ће предавати психолози, педагози и филозофи.
Шефкет Крцић је предложио да буде формирана експертска група, са три универзитетска професора и два професора из средње школе, која ће пратити ток промене програма и дати стучни предлог за нови програм из филозофије.
Живан Лазовић је предложио да се ради у координацији са Социолошким друштвом пошто постоје слични проблеми са социологијом у средњим школама. Социолошко друштво је већ предузело извесне активности у вези са програмом. План факултета јесте да се омогући студентима да имају избор предмета и са других група. Такодје, уводи се степеновање студирања, па ће студент који не заврши студије, ипак добити потврду о томе до којег је степена завршио студије. Циљ је растеретити основне студије. Лазовић је предложио да се остави члановима Радне групе да на првој седници Извршног одбора конкретизују план својих активности.
Весна Донић је истакла да је и ова реформа обаразовања политичка као и све до сада. Највећи удар долази на хуманистичке науке. Она је предложила да скупштина стане иза предлога да се настава логике уведе у школе, етика такодје. Она је предложила да се данас, на Скупштини, одреде чланови стучне комисије из средњих школа, а да се на првом Извршном одбору одреде чланови са факултета.
Југослав Рајковић је предложио две ствари, да једна делегација оде на разговор са премијером Владе Србије Зораном Дјиндјићем и да се употреби метода аналогне критике приликом израде програма, тј. да се упореде проблеми и решења у другим европским земљама.
Дејан Павлов Крецуљ је подржао основне предлоге и правце активности Друшва. Он је предложио да Српско филозофско друштво подржи иницијативу друштвава Европског удружења за филозофију и историју идеја, које је упутило апел за заштиту филозофије.

Ад 5 и 6: Потом се Кандидациона комисија повукла да прикупи предлоге за носиоце извршних функција, те се прешло на дискусију о поднетим извештајима.
Вјекослав Бутиган је рекао да у извештају Извршног одбора нису наведени неки технички подаци о раду Друштва у претходном периоду. На пример, број новопримљених чланова, о броју састанака Извршног одбора. У вези са наставом филозофије, он је истакао пример Универзитета у Нишу на којем филозофија као предмет постоји и на хемији и математици. Студенти када могу да бирају, у огромном броју случајева дају предност филозофији у односу на друге хуманистичке предмете, однос је чак 1:7. Као посебан проблем он је навео неприсуство филозофа у комисијама за реформу школства. Такодје, предложио је да буде организован научни скуп филозофа поводом реформе образовања.
Ж. Лазовић је навео податак да у овом тренутку Друштво има нешто више од 300 чланова, прецизиније 312. Он је навео да је један од покушаја активирања чланова из унутрашњости и постављање интернет сајта Друштва. Што се тиче сугестија, оне су сасвим прихватљиве, посебно она о организовању научног скупа. Он је обавестио Скупштину да је члан И. О. Машан Богдановски отишао на састанак који је заказало Министарство са представницима стучних удружења, у вези са њиховим радом и активностима, али да на тај састанак није дошао В. Мајић, помоћник министра који је и заказао скуп.
Овим је завршена расправа о извештајима извршних органа Друштва и њима је једногласно дата разрешница. Затим се, пошто је Кандидациона комисја формулисала предлоге ИО за кандидате, приступило допуњавању спискова кандидата за извршне функције. Предложени су још неки допунски кандидати, чиме је поступак кандидовања завршен.
Након тога, Изборна комисија је изнела резултате гласања за органе Друштва. Председник Комисије Радомир Ђорђевић је прочитао резултате гласања. За председника Друштва је са 36 гласова од 37 присутних изабран Миле Савић. Остали резултати дати су у прилогу.

Ад 7: У медјуверемену Изборна је комисија пребројала гласове и објавила резултате.
У Извршни одбор Српског филзофског друштва у периоду до следеће Скупштине, изабрани су:
Живан Лазовић, 37 гласова
Милан Брдар, 34 гласа
Ђ. Вукадиновић, 35
Владимир Милисављевић, 31
Машан Богдановски, 31
Војислав Божичковић, 33
Ирина Деретић, 29
Александар Добријевић, 30
Вера Јанићијевић, 34
Весна Донић, 33
Зоран Обреновић, 33
Ненад Даковић, 16
Миле Савић, 38

Досадашњи председник Друштва Живан Лазовић је честао новом председнику Милету Савићу и препустио му вођење Скупштине.
Миле Савић се захвалио на указаном му поверењу и И. О. који га је предложио на ту функцију, као и претходном председнику Ж. Лазовићу, који је и у веома тешким временима успео да одржи рад и активности Српског филозофског друштва. С обзиром на то, постоје добри темељи за даљи рад друштва, поготово зато што су прошла најтежа времена. Конкретно, то значи да се Друштво сада може у целини посветити струковним проблемима. Као примарни задатак Друштва, он је навео потребу учешћа у промени наставних планова за средње школе. Реформа школства је врло важно питање и сви предлози изнети на Скупштини ће бити врло озбиљно размотрени на првој седници Извршног одбора Друтшва. Осим тога, Друштво ће се посветити организовању скупова, издавању часописа и издавачкој делатности. Такодје, биће настављено са интензивном медјународном сарадњом, у вези са чиме ће бити направљен и посебан пројекат.
Ад 8: М. Арсенијевић је предложио да Скупштина донесе одлуку о томе да се за почасне чланове Друштва изаберу следећи професори: Тимоти Вилијамсон са Универзитета у Оксфорду, Вернер Зауер са Универзитета у Грацу и Георг Мегле са Универзитета у Лајпцигу. Овај предлог Скупштина је једногласно прихватила.

 

ЗАПИСНИК СА XXВИИИ РЕДОВНЕ СКУПШТИНЕ
СРПСКОГ ФИЛОЗОФСКОГ ДРУШТВА
Одржане 19. јуна 2004. године у Београду

Као што су чланови Друштва били благовремено обавештени, редовна Скупштина СФД заказана је за 19. јуни 2004. године, у просторијама Филозофског факултета у Београду, са почетком у 10 часова. Скупштину је сазвано Извршни одбор Српског филозофског друштва, на основу члана 17 Статута СФД.
После једночасовног чекања на потпуни кворум, који сачињава половина укупног чланства, досадашњи председник, Миле Савић, је утврдио да су испуњени услови за пуноважно одлучивање, јер је постојао квартални кворум, који је у складу са Статутом довољан за рад Скупштине, па је она започела са радом у 11 часова.
Олга Вучић је предложила да се у дневни ред укључи и тачка о проблему редефинисања школских програма филозофије, с обзиром да се и претходна Скупштина бавлиа тим проблемом и с обзиром на достигнуте резултате.
Скупштина је прихватила овај предло, а потом једногласно утврдила следећи дневни ред:

Избор Председништва Скупштине и установљавање дневног реда

Избор записничара, оверивача записника, Кандидационе и Изборне комисије

Извештај Извршног одбора, Надзорног одбора, редакције часописа Тхеориа и редакције зборника и библиотеке Филозофске студије

Расправа о активностима друштва у редефинисању школских програма за филозофију

Извештај Кандидационе комисије

Расправа о извештајима извршних органа у протеклом периоду и давање разрешнице извршним органима Друштва

Избор нових органа друштва

Разно

 

 

 

Заседање је отворио досадашњи председник Извршног одбора проф. др Миле Савић. Он је позвао присутне да минутом ћутања одају пошту свим члановима Друштва који су преминули у периоду између две скупштине. Потом се прешло на рад по тачкама усвојеног дневног реда.

Ад 1 и 2:
У Радно председништво Скупштине, поред досадашњег председника, изабрани су проф. др Света Стојановић, проф. др Живан Лазовић и проф. др Симо Елаковић. За записничара предложен је Предраг Милидраг, за овериваче записника Милица Глигоријевић и Драго Ђурић, за чланове Кандидационе комисије Драго Ђурић, Јелена Ђурић и Александар Прњат, за чланове Изборне комисије Радомир Ђорђевић, Александар Добријевић и Марија Јовановић. Скупштина је ове предлоге усвојила једногласно.

Ад 3
У име досадашњег Извршног одбора, извештај је поднео председник проф. др Миле Савић. Резимирајући рад Друштва у протекле две године, Савић је истакао да су активности биле усмерене у два главна правца. Први је био покушај активнијег учешћа у раду на реформи образовања и програма за филозофију у средњим школама, а други је био рад на организацији скупова и предавања.
На основу одлука са претходне скупштине Друштва, Извршни одбор је предузео мере за активније учешће Српског филозофског друштва, као струковног друштва, у процесу реформе средношколоског образовања. Формирана је комисија од чланова Извршног одбора и чланова Друштва, професора у средњим школама. Члан Извршног одбора, Весна Донић, је преузела координацију рада комисије са групом средњошколских професора који већ раде на реформи наставних планова и програма за средње школе. На жалост, и поред бројних, писмених и усмених, покушаја да се са Министарством просвете оствари сарадња, до тога, захваљујући самом Министарству није дошло.
Савић је, након тога, говорио о активностима Друштва на органиозовању скупова, предавања и популаризовања филозофије. Одржано је неколико скупова, којима је Српско филозофско друштво било организатор или суорганизатор. Пре свега, традиционални симпозијум у Сремским Карловцима, чија је тема 2002. године била: Појединац и држава: савремене претпоставке модерних политичких теорија, а 2003: Одговорност и истина: аналитички и континентални приступ. Иако се пре свега ради о скупу националног карактера, на њему су учествовали и поједини професори из Аустрије, Немачке и Енглеске. Филозофско друштво је такође било, заједно са Фацултy оф Пхилосопхy Едуцатион, Портланд Стате Университy из Орегона, организатор ВИИ и ВИИИ годишњег скупа у серији Интернатионал Лаw анд Етхицс Цонференце Сериес, са темама Цоллецтиве Идентитy, Совереигнитy анд Миноритy Ригхтс и Кант Анд тхе Етхицс оф Интернатионал Аффаирс. На оба ова скупа, осим домаћих учесника, био је присутан и велики број гостију из иностранства, из САД, Француске, Немачке, Аустрије, као и значајан број наших људи који живе и раде у иностранству. Српско филозофско друштво је било и организатор међународног скупа, којим је обележена стогодишњица рођења Загорке Мићић. Учесници скупа, из земље и из Македоније, говорили су о Загорки Мићић, њеном делу и раду и њеном значају за нашу интелектуалну средину, али и о стању и савременим кретањима у феноменологији на светском нивоу. Осим наведених скупова, СФД је било и суорганизатор Крушевачке филозофско-књижевне школе. У протеклом двогодишњем периоду, били су одржани бројни циклуси предавања на Коларчевом универзитету и у Дому омладине.

На Коларчевом народном универзитету одржана су два дводелна циклуса предавања: Филозофија и наука, Кант – двеста година од смрти. Оба циклуса су имала по најмање пет предавања и била су подељена на пролећни и јесењи део.

У Дому омладине су такође одржана два циклуса предавања: Велики хришћански мислиоци, Филозофија и наука – неизвесна будућност.

Овим активностима популаризације филозофије треба додати бројна предавња која су у сарадњи Друштва и Филозофског факултета били одржали инострани гости, професори угледних универзитета у свету, у просторијама друштва. Овим активностима популаризације филозофије треба додати бројна предавња која су у сарадњи Друштва и Филозофског факултета били одржали инострани гости, професори угледних универзитета у свету, у просторијама друштва.
Савић је додао да је издавачка делатност друштва запала у кризу, пошто не постоји стални извор финансирања друштва, већ се средства добијају наменски, од државе, за конкретне скупове и да та средства нису довољна ни да се покрију трошкови скупова. Зато је Друштво било приморано да додатна финансијска средства набавља преко спонзора.
Извештај Надзорног одбора о финансијском пословању Друштва је прочитао његов досадашњи члан Радомир Ђорђевић. Он је казао да приликом контроле пословања нису нађене никакве неправилности.
У име Суда части, извештај је поднео Слободан Кањевац, који је Скупштину обавестио да у претходном периоду Суд части није имао никаквих активности, пошто није било проблематичних случајева.

У име редакције Тхеориае, извештај је поднео Растко Јовановић. Он је рекао да је тешка материјална ситуација најодговорнија због великог кашњења у излажењу часописа. Објављени су бројеви 1-2 за 2000. годину, а да су спремљени бројеви 3-4 за 2000, као и 1-4 за 2001. и 2002. Јовановић је додао да је редакција која је изабрана на претходној скупштини припремила ове бројеве, али да њихово објављивање касни, осим финансијских разлога, и због тога што се чекало да претходна редакција, заврши са објављивањем својих бројева.
Досадашњи уредник часописа и библиотеке Филозофске студије, Војислав Божичковић, обавестио је скупштину да Филозофске студије и даље не излазе редовно. Наиме, по његовим речима, претходни уредник пружа уверавања да је број који он треба да објави припремљен, али он још увек није објављен, иако се на то чека већ шест година. Божичковић каже да се мора чекати на објављивање тог броја, да би се могло наставити са осталим бројевима. Као посебан проблем, додао је, јавља се то што Министарство не финансира више од објављивања једног стручног часописа.

Ад 4 – 6
Након извештаја, Кандидациона комисија се повукла да прикупи предлоге за носиоце извршних функциоја, те се прешло на дискусију о поднетим извештајима и о активностима Друштва око реформе школства.
Ненад Даковић је изнео став да је очита стагнација активности и целокупног рада Друштва. Упоређујући рад Друштва у периоду између две скупштине и у претходним периодима, по његовим речима, остаје горак утисак да оног часа када су нестали разлози за његово друштвено ангажовање или за његову политизацију, да је ток тренутка друштво почело да се осипа и само најпреданији чланови се ангажују и одржавају га. По њему је веома озбиљан проблем и то да у ситуацији када годишње двадесетак људи дипломира на филозофији, барем у Београду, да Друштво не прима нове чланове. Овакав приступ и неактивност мора бити промењен. Мора се много активније радити на омасовљењу и подмлађивању чланства. Он је предложио да се упути јавни позив, преко средстава јавног информисања, свим заинтересованима да се учлане у СФД. У том контексту, неопходно је активно укључити професоре средњих школа у активности, као и одржавати сталну комуникацију и координацију са нима. Други моменат, који Даковић види као врло проблематичан, јесте то да се рад Друштва свео на Београд, да нема контаката са другим универзитетским центрима у Србији, нити има покушаја да се они укључе у рад. Надаље, Даковић сматра да се мора више учинити на регионалном повезивању СФД. У погледу публикација, неопходно је учинити све да оне буду богатије и редовније.
У вези са издавачком ситуацијом, Даковић је рекао да је она врло лоша. Током претходног периода, Извршни одбор, чији је он био члан, није примио никакав допис од Студија или Тхеориае са захтевом за помоћи.
У вези са радом Крушевачке филозофско-књижевне школе, Даковић је рекао да је дошло до промене статуса, о чему није Филозофском друштву стигла никаква информација, нити је оно питано за то, иако јесте један од суоснивача овог скупа.
Света Стојановић, који је председник Савета Крушевачке филозофско-књижевне школе, обавестио је Скупштину да је СО Крушевац постала практично једини организатор и финансијер овог скупа, те да, у складу са тим, она позива госте на скуп и одређује њихов број, а не више, заједно са њом, сама удружења филозофа и књжевника.
Олга Вучић је казала да је изненађена тиме што се толико не ради, да само појединци дају велики допринос, али да то почива на њиховој личној преданости и да они не могу надокнадити рад свих. По њеним речима, Друштво постаје анахроно. У вези са радом Комисије за реформу средњошколских програма филозофије, она каже да је Комисија мало урадила, али да је она сама доста урадила. Неопходно је да се одржи традиција, која постоји у нашем систему средњошколског образовања, присуства филозофије у школама и да се не сме дозволити да упаднемо у другу крајност, у свођење присуства филозофије на само неколико школа. СФД мора реаговати како струковно друштво, док још није касно, јер садашње промене закона иду у прилог Друштву и положају филозофије у средњим школама. Она је, као генерални правац размишљања, навела да је потребно радити на специјализацији премета филозофије, у складу са потребама поједних срењих школа, односно да настава филозофије буде задржана у облику предмета етике, естетике, филозофије науке и слично. Неопходно је извршити додатан притисак на Министарство просвете, да би оно одустало од свог игнорантског става према захтевима струке. Она је такође рекла да је потребно да се осуди напад на члана друштва, академика Николу Милошевћа, до којег је дошло током промоције једне књиге у Медиа центру. То је угрожавање слободе мисли.

Раде Калик је казао да обрана струке мора бити основни задатак Друштва. Неопходно је наставити у смеру којим су прошле претходне управе Друштва. Услови за рад су генерално бољи него раније и то треба искористити. Циљ Друшва јесте борба за његово укључивање у процес реформе школства и одбрана места филозофије у друштву. Традиција Друштва јесте добра и на тој традицији треба даље радити. Други главни циљ по Калику јесте организација скупова и рад на популаризацији филозофије. Одговарајући Даковићу у вези са сарадњом са другим центрима у Србији, Калик је казао да на скуповима у Сремским Карловцима није био нико присутан из Новог Сада, са незнаних разлога. Надаље, по Калику, треба инсистирати на сарадњи са удружењима из суседних земаља, не само са подручја бивше Југославије, већ са свима у ширем окружењу, а затим и са удружењима и универзитетима из Европе. Он је истакао да, на пример, постоји добра сарадња са филозофима са англосаксонског говорног подручја. Као главни проблем на путу остваривања ових циљева, он види недостатак финансијских средстава.
Мирко Аћимовић је, реагујући на Каликове тврдње, казао да није тачно да нема људи из Новог Сада који би се ангажовали и да новосађани уопште не добијају позиве за скупове и остале активности Друштва.
Симо Елаковић је казао да он сматра да је слика рада Друштва много оптимистичкија, него што се то чини. За протеклих десет година, Друштво је успело да одржи активним два веома важна скупа, и поред свих проблема у самом СФД и нашем друштву. То су симпозијум у Сремским Карловцима и Крушевачка Филозофско-књжевна школа. Ту је, затим био и скуп у Зајечару, који се одржавао током шест година, затим ту је и симпозијум у Црној Гори, на којем су редовно присутни и филозофи из Србије. По Елаковићу, заслуга овог Друштва јесте то што се филозофија уопште предаје у средњим школама, што није избачена из планова, како се то догодило у многим другим земљама.
Он је изнео предлог да се обнови одржавање годишњих семинара за средњошколске професоре, да се нађе начин за бољу комуникацију са јавношћу и са дипломираним филозофима, да би се и они укључили у рад Друштва.
Олга Вучић је казала да семинари које је одганизовала држава у претходном периоду, нису били квалитетни. Није било стручности на њима, нити су консултована стручна друштва и факултети.
Досадашњи председник, Миле Савић сложио се да постоји много разлога за критику рада Друштва. Међутим, по његовим речима, не сме се изгубити из вида да Друштво нема никаквих финансијских прихода, чак ни за елементарно функционисање и да се средства добијају преко конкурса Министарстава за суфинансирање скупова, издавање часописа и слично. Он је додао да и секретар Друштва ради волонтерски. Утолико, сматра он, јесте успех то што Друштво одржава и овај ниво активности. Мале су могућности за утицај Друштва на статус филозофије у средњим школама. Савић је поновио да Обласна комисија није хтела да има контаката са Друштвом, а Извршни одбор није имао могћности да Комисију натера на сарању. У вези са приговорима на сарадњу са Универзитетом у Новом Саду, Савић је обавестио Скупштину да су позиви за скупове редовно слани колегама са Филозофског факултета, али да они нису наилазили на одзив.
Након расправе, Скупштина је усвојила извештаје органа друштва и дала разрешницу досадашњим органима.

 

srpsko filozofsko drustvo
www.srpskofilozofskodrustvo.org.rs