pocetna
istorijat
skupovi
izdanja
dokumenta
kontakt
srpsko filozofsko drustvo
 
>> XXVIII редовна скупштина

ЗАПИСНИК СА XXВИИИ РЕДОВНЕ СКУПШТИНЕ СРПСКОГ ФИЛОЗОФСКОГ ДРУШТВА

одржане 19. јуна 2004. године у Београду

Као што су чланови Друштва били благовремено обавештени, редовна Скупштина Српског филозофског друштва заказана је за 19. јуни 2004. године, у просторијама Филозофског факултета у Београду, сала 101, са почетком у 10 часова. Скупштину је сазвано Извршни одбор Српског филозофског друштва, на основу члана 17 Статута СФД.
После једночасовног чекања на потпуни кворум, који сачињава половина чланства, председник, Миле Савић, је утврдио да су испуњени услови за пуноважно одлучивање, јер је постојао квартални кворум, који је у складу са Статутом довољан за рад Скупштине, па је она започела са радом у 11 часова.
На почетку рада, пребројавањем присутних утврђено је да Скупштини присуствује више од једне четвртине чланова са правом гласа, прецизније 53. Чланом 14 Статута Друштва је предвиђено да: “Чланство у друштву се суспендује неплаћањем чланарине током две године”; с обзиром да је број чланова Друштва са плаћеном чланарином у последње две године 141, половина износи 71, а четвртина 36.
Олга Вучић је предложила да се у дневни ред укључи и тачка о проблему редефинисања школских програма филозофије, с обзиром да се и претходна Скупштина бавлиа тим проблемом и с обзиром на достигнуте резултате.
Скупштина је прихватила овај предлог, а потом једногласно утврдила следећи дневни ред:

Избор Председништва Скупштине и установљавање дневног реда

Избор записничара, оверивача записника, Кандидационе и Изборне комисије

Извештај Извршног одбора, Надзорног одбора, редакције часописа Тхеориа и редакције зборника и библиотеке Филозофске студије

Расправа о активностима друштва у редефинисању школских програма за филозофију

Извештај Кандидационе комисије

Расправа о извештајима извршних органа у протеклом периоду и давање разрешнице извршним органима Друштва

Избор нових органа друштва

Разно

 

 

 

Заседање је отворио досадашњи председник Извршног одбора проф. др Миле Савић. Он је позвао присутне да минутом ћутања одају пошту свим члановима Друштва који су преминули у периоду између две скупштине. Потом се прешло на рад по тачкама усвојеног дневног реда.

Ад 1 и 2
У Радно председништво Скупштине, поред досадашњег председника, изабрани су проф. др Света Стојановић, проф. др Живан Лазовић и проф. др Симо Елаковић. За записничара предложен је Предраг Милидраг, за овериваче записника Милица Глигоријевић и Драго Ђурић, за чланове Кандидационе комисије Драго Ђурић, Јелена Ђурић и Александар Прњат, за чланове Изборне комисије Радомир Ђорђевић, Александар Добријевић и Марија Јовановић. Скупштина је ове предлоге усвојила једногласно.

Ад 3
У име досадашњег Извршног одбора, извештај је поднео председник проф. др Миле Савић. Резимирајући рад Друштва у протекле две године, Савић је истакао да су активности биле усмерене у два главна правца. Први је био покушај активнијег учешћа у раду на реформи образовања и програма за филозофију у средњим школама, а други је био рад на организацији скупова и предавања.
На основу одлука са претходне скупштине Друштва, Извршни одбор је предузео мере за активније учешће Српског филозофског друштва, као струковног друштва, у процесу реформе средношколоског образовања. Формирана је комисија од чланова Извршног одбора и чланова Друштва, професора у средњим школама. Члан Извршног одбора, Весна Донић, је преузела координацију рада комисије са групом средњошколских професора који већ раде на реформи наставних планова и програма за средње школе. На жалост, и поред бројних, писмених и усмених, покушаја да се са Министарством просвете оствари сарадња, до тога, захваљујући самом Министарству није дошло.
Савић је, након тога, говорио о активностима Друштва на организовању скупова, предавања и популаризовања филозофије. Одржано је неколико скупова, којима је Српско филозофско друштво било организатор или суорганизатор. Пре свега, традиционални симпозијум у Сремским Карловцима, чија је тема 2002. године била: Појединац и држава: савремене претпоставке модерних политичких теорија, а 2003: Одговорност и истина: аналитички и континентални приступ. Иако се пре свега ради о скупу националног карактера, на њему су учествовали и поједини професори из Аустрије, Немачке и Енглеске. Филозофско друштво је такође било, заједно са Фацултy оф Пхилосопхy Едуцатион, Портланд Стате Университy из Орегона, организатор ВИИ и ВИИИ годишњег скупа у серији Интернатионал Лаw анд Етхицс Цонференце Сериес, са темама Цоллецтиве Идентитy, Совереигнитy анд Миноритy Ригхтс и Кант Анд тхе Етхицс оф Интернатионал Аффаирс. На оба ова скупа, осим домаћих учесника, био је присутан и велики број гостију из иностранства, из САД, Француске, Немачке, Аустрије, као и значајан број наших људи који живе и раде у иностранству. Српско филозофско друштво је било и организатор међународног скупа, којим је обележена стогодишњица рођења Загорке Мићић. Учесници скупа, из земље и из Македоније, говорили су о Загорки Мићић, њеном делу и раду и њеном значају за нашу интелектуалну средину, али и о стању и савременим кретањима у феноменологији на светском нивоу. Осим наведених скупова, СФД је било и суорганизатор Крушевачке филозофско-књижевне школе. У протеклом двогодишњем периоду, били су одржани бројни циклуси предавања на Коларчевом универзитету и у Дому омладине.
На Коларчевом народном универзитету одржана су два дводелна циклуса предавања: Филозофија и наука, Кант – двеста година од смрти. Оба циклуса су имала по најмање пет предавања и била су подељена на пролећни и јесењи део.
У Дому омладине су такође одржана два циклуса предавања: Велики хришћански мислиоци, Филозофија и наука – неизвесна будућност.
Овим активностима популаризације филозофије треба додати бројна предавња која су у сарадњи Друштва и Филозофског факултета били одржали инострани гости, професори угледних универзитета у свету, у просторијама друштва. Овим активностима популаризације филозофије треба додати бројна предавња која су у сарадњи Друштва и Филозофског факултета били одржали инострани гости, професори угледних универзитета у свету, у просторијама друштва.
Савић је додао да је издавачка делатност друштва запала у кризу, пошто не постоји стални извор финансирања друштва, већ се средства добијају наменски, од државе, за конкретне скупове и да та средства нису довољна ни да се покрију трошкови скупова. Зато је Друштво било приморано да додатна финансијска средства набавља преко спонзора.
Извештај Надзорног одбора о финансијском пословању Друштва је прочитао његов досадашњи члан Радомир Ђорђевић. Он је казао да приликом контроле пословања нису нађене никакве неправилности.
У име Суда части, извештај је поднео Слободан Кањевац, који је Скупштину обавестио да у претходном периоду Суд части није имао никаквих активности, пошто није било проблематичних случајева.
У име редакције Тхеориае, извештај је поднео Растко Јовановић. Он је рекао да је тешка материјална ситуација најодговорнија због великог кашњења у излажењу часописа. Објављени су бројеви 1-2 за 2000. годину, а да су спремљени бројеви 3-4 за 2000, као и 1-4 за 2001. и 2002. Јовановић је додао да је редакција која је изабрана на претходној скупштини припремила ове бројеве, али да њихово објављивање касни, осим финансијских разлога, и због тога што се чекало да претходна редакција, заврши са објављивањем својих бројева.
Досадашњи уредник часописа и библиотеке Филозофске студије, Војислав Божичковић, обавестио је скупштину да Филозофске студије и даље не излазе редовно. Наиме, по његовим речима, претходни уредник пружа уверавања да је број који он треба да објави припремљен, али он још увек није објављен, иако се на то чека већ шест година. Божичковић каже да се мора чекати на објављивање тог броја, да би се могло наставити са осталим бројевима. Као посебан проблем, додао је, јавља се то што Министарство не финансира више од објављивања једног стручног часописа.

Ад 4 – 6
Након извештаја, Кандидациона комисија се повукла да прикупи предлоге за носиоце извршних функција, те се прешло на дискусију о поднетим извештајима и о активностима Друштва око реформе школства.
Ненад Даковић је изнео став да је очита стагнација активности и целокупног рада Друштва. Упоређујући рад Друштва у периоду између две скупштине и у претходним периодима, по његовим речима, остаје горак утисак да оног часа када су нестали разлози за његово друштвено ангажовање или за његову политизацију, да је ток тренутка друштво почело да се осипа и само најпреданији чланови се ангажују и одржавају га. По њему је веома озбиљан проблем и то да у ситуацији када годишње двадесетак људи дипломира на филозофији, барем у Београду, да Друштво не прима нове чланове. Овакав приступ и неактивност мора бити промењен. Мора се много активније радити на омасовљењу и подмлађивању чланства. Он је предложио да се упути јавни позив, преко средстава јавног информисања, свим заинтересованима да се учлане у СФД. У том контексту, неопходно је активно укључити професоре средњих школа у активности, као и одржавати сталну комуникацију и координацију са нима. Други моменат, који Даковић види као врло проблематичан, јесте то да се рад Друштва свео на Београд, да нема контаката са другим универзитетским центрима у Србији, нити има покушаја да се они укључе у рад. Надаље, Даковић сматра да се мора више учинити на регионалном повезивању СФД. У погледу публикација, неопходно је учинити све да оне буду богатије и редовније.
У вези са издавачком ситуацијом, Даковић је рекао да је она врло лоша. Током претходног периода, Извршни одбор, чији је он био члан, није примио никакав допис од Студија или Тхеориае са захтевом за помоћи.
У вези са радом Крушевачке филозофско-књижевне школе, Даковић је рекао да је дошло до промене статуса, о чему није Филозофском друштву стигла никаква информација, нити је оно питано за то, иако јесте један од суоснивача овог скупа.
Света Стојановић, који је председник Савета Крушевачке филозофско-књижевне школе, обавестио је Скупштину да је СО Крушевац постала практично једини организатор и финансијер овог скупа, те да, у складу са тим, она позива госте на скуп и одређује њихов број, а не више, заједно са њом, сама удружења филозофа и књжевника.
Олга Вучић је казала да је изненађена тиме што се толико не ради, да само појединци дају велики допринос, али да то почива на њиховој личној преданости и да они не могу надокнадити рад свих. По њеним речима, Друштво постаје анахроно. У вези са радом Комисије за реформу средњошколских програма филозофије, она каже да је Комисија мало урадила, али да је она сама доста урадила. Неопходно је да се одржи традиција, која постоји у нашем систему средњошколског образовања, присуства филозофије у школама и да се не сме дозволити да упаднемо у другу крајност, у свођење присуства филозофије на само неколико школа. СФД мора реаговати како струковно друштво, док још није касно, јер садашње промене закона иду у прилог Друштву и положају филозофије у средњим школама. Она је, као генерални правац размишљања, навела да је потребно радити на специјализацији премета филозофије, у складу са потребама поједних срењих школа, односно да настава филозофије буде задржана у облику предмета етике, естетике, филозофије науке и слично. Неопходно је извршити додатан притисак на Министарство просвете, да би оно одустало од свог игнорантског става према захтевима струке. Она је такође рекла да је потребно да се осуди напад на члана друштва, академика Николу Милошевћа, до којег је дошло током промоције једне књиге у Медиа центру. То је угрожавање слободе мисли.
Раде Калик је казао да обрана струке мора бити основни задатак Друштва. Неопходно је наставити у смеру којим су прошле претходне управе Друштва. Услови за рад су генерално бољи него раније и то треба искористити. Циљ Друшва јесте борба за његово укључивање у процес реформе школства и одбрана места филозофије у друштву. Традиција Друштва јесте добра и на тој традицији треба даље радити. Други главни циљ по Калику јесте организација скупова и рад на популаризацији филозофије. Одговарајући Даковићу у вези са сарадњом са другим центрима у Србији, Калик је казао да на скуповима у Сремским Карловцима није био нико присутан из Новог Сада, са незнаних разлога. Надаље, по Калику, треба инсистирати на сарадњи са удружењима из суседних земаља, не само са подручја бивше Југославије, већ са свима у ширем окружењу, а затим и са удружењима и универзитетима из Европе. Он је истакао да, на пример, постоји добра сарадња са филозофима са англосаксонског говорног подручја. Као главни проблем на путу остваривања ових циљева, он види недостатак финансијских средстава.
Мирко Аћимовић је, реагујући на Каликове тврдње, казао да није тачно да нема људи из Новог Сада који би се ангажовали и да новосађани уопште не добијају позиве за скупове и остале активности Друштва.
Симо Елаковић је казао да он сматра да је слика рада Друштва много оптимистичкија, него што се то чини. За протеклих десет година, Друштво је успело да одржи активним два веома важна скупа, и поред свих проблема у самом СФД и нашем друштву. То су симпозијум у Сремским Карловцима и Крушевачка Филозофско-књжевна школа. Ту је, затим био и скуп у Зајечару, који се одржавао током шест година, затим ту је и симпозијум у Црној Гори, на којем су редовно присутни и филозофи из Србије. По Елаковићу, заслуга овог Друштва јесте то што се филозофија уопште предаје у средњим школама, што није избачена из планова, како се то догодило у многим другим земљама.
Он је изнео предлог да се обнови одржавање годишњих семинара за средњошколске професоре, да се нађе начин за бољу комуникацију са јавношћу и са дипломираним филозофима, да би се и они укључили у рад Друштва.
Олга Вучић је казала да семинари које је одганизовала држава у претходном периоду, нису били квалитетни. Није било стручности на њима, нити су консултована стручна друштва и факултети.
Досадашњи председник, Миле Савић сложио се да постоји много разлога за критику рада Друштва. Међутим, по његовим речима, не сме се изгубити из вида да Друштво нема никаквих финансијских прихода, чак ни за елементарно функционисање и да се средства добијају преко конкурса Министарстава за суфинансирање скупова, издавање часописа и слично. Он је додао да и секретар Друштва ради волонтерски. Утолико, сматра он, јесте успех то што Друштво одржава и овај ниво активности. Мале су могућности за утицај Друштва на статус филозофије у средњим школама. Савић је поновио да Обласна комисија није хтела да има контаката са Друштвом, а Извршни одбор није имао могћности да Комисију натера на сарању. У вези са приговорима на сарадњу са Универзитетом у Новом Саду, Савић је обавестио Скупштину да су позиви за скупове редовно слани колегама са Филозофског факултета, али да они нису наилазили на одзив.
Након расправе, Скупштина је усвојила извештаје органа друштва и дала разрешницу досадашњим органима.

Ад 7
У међувремену, Изборна комисија је пребројала гласове и објавила резултате.
У Извшни одбор Српског филозофског друштва у периоду до следеће скупштине, изабрани су:

Раде Калик, председник, 35 гласова
Миле Савић, 52 гласа
Зоран Обреновић, 44 гласа
Милан Брдар, 40 гласова
Слободан Кањевац, 35 гласова
Драго Ђурић, 35 гласова
Радомир Ђорђевић, 34 гласа
Ненад Даковић, 28 гласова
Горан Бједов, 27 гласова
Иван Миленковић, 28 гласова
Ђорђе Вукадиновић, 44 гласа

Као заменици чланова Извршног одбора изабрани су:
Олга Вучић, 27 гласова
Владимир Милисављевић, 28 гласова

Досадашњи председник Друштва, Миле Савић, честитао је новом председнику, Радету Калику и препустио му вођење Скупштине.
Раде Калик се захвалио на указаном му поверењу, као и претходном председнику и Извршном одбору, који су у тешким временима успели да одрже рад и активности Српског филозофског друштва. Он је додао да у наредном периоду, као главни задатак Извршног одбора види ангажовање на заштити предмета филозофије у средњим школама, као и на даљем поспешивању интереса јавности за филозофију и рад друштва.

Ад 8
Шефкет Крцић је обавестио Скуштину да је у току припрема Лексикона филозофа Србије и Црне Горе и замолио да Скупштина и чланови Друштва дају подршку том пројекту. Он је нагласио да ће то бити први такав лексикон за подручје СЦГ и да се неће бавити оценама рада филозофа, већ ће пре свега бити усмерен на фактографске податке. Скупштина је једногласно подржала израду Лексикона, а председник Раде Калик је казао да ће Извршни одбор пружити сву неопходну помоћ.
Зоран Обреновић је предложио да Скупштина изабере представника Друштва у Национални просветни савет. Он је предложио за то место проф. др Симу Елаковића. Других предлога није било. Скупштина је једногласно усвојила предлог да представник Српског филозофског друштва у Националном просветном савету буде проф. др Симо Елаковић.

 

srpsko filozofsko drustvo
www.srpskofilozofskodrustvo.org.rs